Razvoj i zdravlje stopala dece najćešće prate brojne dileme roditelja - na koji način i kada dete treba da počne da hoda, da li ga postavljati na noge ili čekati da samo prohoda, kakvu obuću kupiti, da hoda boso ili obuveno. Razvoj stopala može da se uspori ili ograniči, a adekvatnom reakcijom roditelji mogu da pomognu njegov razvoj ili eventualne probleme otkriju na vreme, smatra dr Duško Spasovski, specijalista ortopedije iz Instituta za ortopedsko - hiruške bolesti „Banjica“.
.jpg)
- U tome su veoma bitne tri stavke: izbor adekvatne obuće, stimulacija aktivnosti koje povoljno utiču na funkciju stopala i redovne kontrole kod lekara specijaliste u slučaju potrebe za dijagnostikom ili lečenjem - pojašnjava dr Spasovski. - S ozirom na to da lekari generalno ne dozvoljavaju stajanje i hod pre navršenih devet meseci, puni razvoj hoda se dešava praktično od druge do pete godine deteta. Naravno, u slučaju urođenih deformiteta, stopala se najčešće moraju lečiti odmah po rođenju.
Praktično, za razvoj zdravog stopala i uticanje hoda na njegovu funkciju najznačajniji je period posle prve godine. To ne znači da i tokom prve godine roditelji ne treba da obrate pažnju na razvoj stopala. Naročito ako dete ima labave skočne zglobove, u kombinaciji sa urođenom hipermobilnom konstitucijom, telesnom težinom većom od optimalne i uzrastom koji karakteriše burni i skokoviti razvoj lokomotornog sistema. Sve to otežava i usporava uspostavljanje samostalnog hoda i može dovesti do razvoja deformiteta donjih ekstremiteta, upozorava dr Spasovski.
- Zato je važno pravilno odabrati cipele koje treba da preduprede navedene probleme i obezbede uslove za normalan stojeći oslonac i hod - preporučuje dr Spasovski. - To je preduslov za dalji pravovremeni i pravilan motorički razvoj - osvajanje novih oblika kretanja, poput skoka i trčanja. Generalno, u trenutku koračanja aktivacija mišića je izvor dinamičke stabilnosti čitave noge, pa i stopala. Pri stajanju pak veći udeo u stabilizaciji igraju pasivne strukture - ligamenti, zglobne kapsule i oblik zglobova. Znači, čim dete prestane sa pokretom, cipela postaje značajna i neophodna.
Pošto je praktično nemoguće dogovoriti se sa detetom da tokom nekog vremena radi samo jednu od te dve radnje, lekari su skloni da preporučuju prohodavanje uz cipele odgovarajućih karakteristika stabilinosti. A roditeljima savetuju da izbegavaju bosonogi pasivni oslonac, već da stimulišu da se bosonogo dete što više kreće, u skladu sa njegovim fizičkim mogućnostima i temperamentom, dodaje sagovornik Baby planete.
Loš izbor cipelica zaista može da utiče na razvoj ugaonog deformiteta kolena i rotacionog deformiteta kukova, naročito kod konstitucionalno predisponirane dece. Zato je potrebno konsultovati se sa stručnjakom. S druge strane, oblik uloška kod cipelica za predškolsku decu nije od presudnog značaja za kvalitet i upotrebnu vrednost cipela. Takve cipele upotrebljivim i preporučljivim čine elementi stabilnosti: da su đon i sara od čvrstog materijala, da su dovoljno duboke da efikasno stabilizuju skočni zglob, da je vezivanje na više nivoa duž cipele, da imaju poseban oblik pete (tzv. Tomasova peta), i drugo.
- Praktično od devet meseci nadalje izbor cipela postaje bitna stavka. Jedan od faktora kvaliteta i stabilnosti cipela je i gazište, odnosno uložak, ali nije najbitniji - smatra dr Spasovski.
Deformiteti stopala
- Urođeni deformiteti stopala mogu imati više oblika, od blagih i kozmetičkih (poput metatarsus varus) do ozbiljnih među kojima centralno mesto zauzima urođeno krivo stopalo. Najčešće je terapijski pristup postupan: prvo se iskoriste sve neoperativne mogućnosti (vežbe, korektivni gipsevi, različite ortoze), pa tek ako rezultat nije postignut, pribegava se operativnom lečenju. Ono predstavlja čitavu paletu intervencija različitog stepena invazivnosti: od jednostavnijih mekotkivnih procedura do opsežnih koštanih korekcija - pojašnjava dr Duško Spasovski.
Otvorena obuća leti
Kada je u pitanju letnja obuća, dinamički uticaj kvalitetnih cipela u kritičnom uzrastu formiranja pravilnog oslonca i hoda, kao i fiziološkog oblika donjih ekstremiteta, treba da ima prednost u odnosu na estetiku, modu ili komfor. Zato nije ključno da letnje cipelice budu otvorene, već da ispunjavaju sve kriterijume za kvalitetnu obuću. Nema medicinskog razloga zašto bi letnja obuća bila otvorena. Naravno, deca mogu da budu i u otvorenoj obući, ali sa ortopedskog stanovišta hod u njoj ne razlikuje se značajno od bosonogog hoda.
Vodič za dobre cipelice
- Odgovarajuća veličina (pravilno merenje podrazumeva dužinu i širinu stopala, oblik otiska opterećenog stopala, kao i najmanje tri obima - u nivou korenova prstiju, u predelu subtalarnog zgloba preko pete i iznad skočnog zgloba).
- Vezivanje pertlama (sa najmanje tri para rupa, jer to pruža neophodnu čvrstinu na dovoljnoj dužini risa stopala). Čičak vezivanje treba da se koristi samo za decu koja samostalno ne barataju pertlama.
- Kvalitetan materijal - boks koža, dok se antilop može koristiti kod starijih od četiri godine, i to ukoliko nema hipermobilnosti zglobova niti deformiteta kolena.
- Stabilizacija skočnog zgloba (visina sare, dužina unutrašnjeg pojačanja - luba).
- Oblik pete (naročita konfiguracija, tzv. Tomasova peta), nekada i sa unutrašnjom povišicom. Čvrstina prednjeg dela cipele (kapne) može biti ojačana.
- Đon od kože, koji sprečava deformaciju cipele oko uzdužne ose, po mogućnosti pendžetiran kako bi se sprečilo klizanje.
- Uložak u cipeli može biti ugrađen ili slobodan (pa se može vaditi radi pranja i premestiti u drugu obuću). Najčešće se koristi standardni stabilni anatomski oblikovan uložak, a po potrebi može se koristiti i drugačiji.
.jpg&description=Od devetog meseca u kupovinu cipelica | AKSA)
