Mama i tata - dvojac na zadatku
Nakon radosti kada ugledaju dve crtice na testu za trudnoću mnogi budući roditelji postaju zabrinuti jer shvate koliko je roditeljska odgovornost ogromna. Promene koje donosi novorođenče u porodicu toliko su velike da je potrebno mnogo vremena i truda da se svi - mama, tata i beba - naviknu jedini na druge te prilagode međusobne potrebe, životni ritam i očekivanja.
Majke kroz ceo ovaj proces prolaze vođene prirodnim instinktima i prinuđene su da život promene iz korena. Za očeve ovo često nije obavezan put. Izvor nezadovoljstva i nerazumevanja mnogih parova koji dobiju dete upravo je osećaj majke da se otac nije potpuno uključio u roditeljstvo i da ne učestvuje u porodičnim dešavanjima u dovoljnoj meri.
Očevima često treba više vremena da u punoj meri prihvate roditeljstvo. Majka je od samog početka bolje povezana sa bebom, nosi je devet meseci u utrobi, odmah posle porođaja instintkitvno reaguje na njene potrebe i uspostavlja blikost tokom dojenja. Međutim, iz potrebe da sve oko bebe bude urađeno na najbolji način novopečene mame ponekad znaju da odgurnu tatu i od obaveza i od zbližavanja s bebom. Armin Brot, autor knjiga „Budući otac“ i „Otac za celi život“, koje govore o ulozi oca u roditeljstvu, slaže se da je promena koju beba donosi podjednako zahtevna i za majku i za oca.
- Psihološko putovanje trudnoćom i porođajem nije ništa dublje i zahtevnije za majku nego za oca. I on se brine kakav će biti otac, kako će porodica ubuduće finansijski funkcionisati, koliko će se promeniti odnos sa majkom njegovog deteta - navodi autor.
U prvim nedeljama očevi instinktivno majci prepuštaju brigu oko bebe a oni posmatraju i uče. Ovakvo ponašanje potiče uglavnom od stereotipa o majčinskom instinktu.
Svi rastemo sa ubeđenjem da majke znaju sve, pa i novopečene tate nekada podlegnu takvom stavu. Otac je često nepravedno zapostavljen u našoj kulturi, jer ima sve predispozicije da bude podjednako dobar roditelj kao i majka, navodi Brot. Otac jedino ne može da doji. Od ponašanja majke u velikoj meri zavisi da li će se on kasnije uključiti aktivnije.
Mnogi psiholozi koji se bave ulogom oca i majke u roditeljstvu smatraju da način na koji će budući otac doživeti dolazak prinove u mnogome zavisi od toga kako su se oboje pripremali tokom trudnoće, navodi autor knjige:
- Nakon prvobitnog uzbuđenja kada saznate da ćete postati otac, dok je vaša partnerka trudna, pa čak i posle porođaja mogli biste se osećati pomalo besciljno. Dok ona bira trudničku odeću, bori se sa mučninama, ide u toalet na svakih 15 minuta i telo joj se menja neverovatnom brzinom, vi nastavljate da živite kao i pre. Majka ima čvrstu fizičku vezu s detetom i u trudnoći i posle porođaja, a ocu je često roditeljstvo apstraktno, čak i kada drži bebu u rukama, on se pita šta zapravo treba da radi osim što želi da bude podrška i pomoć.
Činjenica je da se ne ponašaju svi budući očevi isto - to u velikoj meri zavisi od načina kako su vaspitani, kakvo je okruženje, kakvi su ukupni odnosi njega i buduće mame. Neki se sigurno snalaze bolje od drugih dok se bore sa stresom koji donosi prinova. Jedno australijsko istraživanje pokazalo je da budući očevi u proseku dobijaju oko 1,5 kilogram tokom ženine trudnoće, jer pokušavaju da se solidarišu ili jedu zbog stresa koji ih prati dok iščekuju bebu.
Neki muškarci, ipak, po tradicionalnom obrascu smatraju da majka u najvećoj meri treba da se posveti odgajanju dece, dok je njihova briga da obezbede novac za porodicu. Njihova roditeljska uloga često ostaje skromna, oni se drže po strani ili vreme sa decom provode isključivo u igri. Ovakve situacije veoma frustriraju majke koje imaju čitav spektar najrazličitijih obaveza koje, i pored najbolje volje, same ne mogu da ispune.
Brot savetuje očevima da probaju da promene ukorenjene obrasce i uključe se u odgajanje, ne zbog odnosa sa partnerkom već i zbog odnosa sa decom. Istraživanja su pokazala da što se muškarac pre uključi u roditeljstvo, to će više i dugotrajnije biti uključen u njihov život.
Na koji način otac može da bude ravnopravan deo roditeljskog tima:
- Još tokom trudnoće razgovarajte kakva su vaša očekivanja. Dogovorite se šta će ko od kućnih poslova da preuzme.
- Pokušajte da međusobno razumete promene kroz koje prolazite.
- Idite na zajedničke pripreme za porođaj ili u školu roditeljstva.
- Posle porođaja uključite ga u negu, hranjenje i uspavljivanje bebe.
- Organizujte se tako da svako ima bar 15 minuta dnevno za sebe, dok drugi roditelj brine o detetu.
- Ako beba noću traži pažnju, podelite se. Čak i ako mama doji, tata može da joj doda bebu ili da je posle podoja nosi da podrigne.
- Majke moraju da se oslobode osećaja da one najbolje znaju sve oko bebe i da imaju poverenje da će se i očevi snaći.
- Zadržite bar jedan segment života nepromenjenim – ako je otac navikao da sa prijateljima ide na fudbal, nek tako i ostane, ili ako mama ponekad ode sa drugaricama u pozorište, dogovorite se da nastavi sa tim.
Tate kažu - mi radimo sve
Portal Parenting.com i PR agencija Edelman neadvno su anketirali 600 tata dece do 12 godina kako bi saznali u kojoj meri brinu o njima i kućnim poslovima, te kako se osećaju kao roditelji.
Anketirane tate tvrde da obavljaju svoj deo posla, od menjanja pelena do razvoženja u školu i na aktivnosti. Iako su ih do pre 50 godina mediji prikazuju kao smotane i izolovane, rezultati ove ankete pokazuju da 68 odsto očeva učestvuje u kupanju dece, 70 odsto u spremanju za školu, a oko domaćeg pomaže čak 80 odsto tata. Samo tri odsto anketiranih očeva priznalo je da ne zna da menja pelene.