Dobili ste lepe vesti i sada se nalazite u drugom stanju. Trenutak kada ćete osetiti sreću i uzbuđenje, jer se u vama rađa novi život. Pored toga, kod mnogih trudnica pojave se brige i neodumice. Sasvim je normalno da imate strah hoće li sa bebom biti sve u redu. Upravo je to najčešći razlog zbog čega mnogi budući roditelji ne žele da saopšte lepe vesti, sve dok ne budu 100% sigurni da je sve kako treba. Tada se odlučuju da urade prenatalni test, kako bi otklonili sumnje i bili u zdravlje fetusa pre samog rođenja. U nastavku teksta, saznajte sve što vas zanima u vezi sa prenatalnim testovima.
Šta je prenatalni test?
Prenatalni test proces je utvrđivanja prisustva trizomija hromozoma 21, 18 i 13. To su oznake za Daunov, Edvardsov i Patau sindrom. Pored toga, otkriva i poremećaje u broju polnih hromozoma X/Y, uz to i pol fetusa. Trizomija je hromozomski poremećaj, gde se umesto para nalaze tri pojedinačna hromozoma. Želimo da naglasimo, kako kod zdravih fetusa podaci se čuvaju u 23 paru hromozoma. Neretko čekanje rezultata utiče pishički na buduće roditelje, ali važno je istaći da od trenutak rađenja testa, sve do samih rezultata prođe tri dana.
Kada se radi prenatalni test?
Da bi uradili prenatalni test, potrebno je da ste u najranije u 10. nedelji trudnoće. Još od 6. nedelje trudnoće, bebina DNK slobodno cirkuliše kroz majičinu krv. Mnogobrojna istraživanja pokazala su da od desete nedelje trudnoće ima sasvim dovoljno genetskog materijala bebe u krvi majke. Postoje i etički razlozi zašto se prentalni testovi ne rade ranije. Period između 10. i 12. nedelje trudnoće smatra se najboljim da uradite prenatalni test.
Vrste prenatalnog testa
Trudnicama su na raspolaganju invazivni i neinvazivni prenatalni testovi (NIPT). U Srbiji trudnice mogu uraditi kombinovai skrining, ultrazvučni pregled, uz dabl i tripl testove. Na osnovu dobijenih rezultata i procene stručnih lica, dodatno se rade invazivni testovi, kao što je amniocenteza.
Dabl test predstavlja kombinaciju dve stvari, a to su ultrazvuk i vađenje krvi. Najčešće se radi između 12. i 14. nedelje trudnoće. Sa 80% sigurnosti može se potvrditi prisutnost genetskih oboljenja. Kod povišenog prisustva anomalija, buduće mame upućuju se na invazivne testove (amniocenteza) ili NIPT.
Amniocenteza
Analiza kojom se ustanovljava prisustvo hormozomskih abnormalnosti kod bebe. Uz pomoć šuplje igle izvlači se određena količina vode ploda iz materice i prosleđuje na analizu. Cilj je da se dijagnostikuje prisutnost poremećaja hromozoma. Radi se u periodu od 16. do 18. nedelje trudnoće. Nažalost, situacija je takva da se u Srbiji rezultati čekaju čak i do devet nedelja. Upravo je to jedan od ključnih razloga, zbog čega se buduće tate i mame okreću i odlučuju za neinvazivne prentalne testove.
Neinvazivni prentalni test (NIPT)
Sigurnost rezultata NIPT iznos čak 99%! Dodatna prednost ovog testa je smanjena mogućnost drugih invazivnih testova, čime se izbegava rizik od pobačaja. Neinvazivni prenatalni test najčešće se savetuje trudnicama sa lošim nalazom dabl i tripl testa, kao i ultrazvukom tokom prvog i drugog trimestra.
Poželjno je i za parove koji su se odlučili za vantelesnu oplodnju, trudnicama starijim od 35 godina, kao i trudnicama sa porodičnom istorijom genetskih poremećaja. Takođe treba istaći da je NIPT potpuno jednostavan i bezbolan test, a rezultati se dobijaju znatno brže, u roku od desetak dana. Ovakva vrsta testova donosi mir trudnicama, jer otklanja sve nedoumice i brige. Zato se smatra najboljom opcijom, a čak 94% žena se odlučuje za neinvazivan prenatalni test.
Prenatalni testovi za blizance
Blizanačka trudnoća vuče sa sobom veći rizik. Zato je važno da doktor pažljivo ustanovi putem ultrazvuka kakvo je stanje beba. Samo na taj način, mogu se preduzeti dalji koraci u trudnoći. U mnogome zavisi od toga, da li su blizanci jednojajčani ili ne. Ukoliko nisu, testovi su manje precizni.
Izvor: https://www.bebologija.rs/
