Roditeljstvo dodatno komplikuje život današnje zaposlene žene jer se broj obaveza toliko poveća da se ona pre ili kasnije zapita - mogu li istovremeno da budem majka i da radim? Emancipacija je ženama donela pravo da se dokazuju na poslu, ali ih nije „lišila“ tradicionalnih poslova oko gajenja dece i održavanja kuće, pa nije retkost da žene, preopterećene i rastrzane, osećaju stalnu grižu savesti što nisu „dovoljno posvećene“, ni deci, ni poslodavcu.
- Borba polova za postizanje poslovnog uspeha je završena, a žene to često plaćaju previsokom cenom - zaključuje dr Ketrin Hakim, sociolog, koja se bavi usklađivanjem posla i majčinstva. Njena istraživanja pokazuju da čak ni zemlje koje tradicionalno smatramo Mekom za roditelje, poput Švedske i Danske, nemaju sjajne uslove za zaposlene mame. Podaci pokazuju da u Velikoj Britaniji oko 50 odsto žena na visokim upravljačkim pozicijama nema decu, dok dobar deo onih koje se odluče za majčinstvo ostaju na jednom detetu.
Bez obzira na sve, dilema posao ili deca najčešće nije ženska - jer većina njih žarko želi da se ostvari i na poslu i kao roditelj. Problem je u društvu koje im ne stvara potrebne preduslove za to.
Iako Zakon o radu zabranjuje diskriminacije s obzirom na pol, trudnoću, bračni status i porodične obaveze, zbog čega poslodavac od žene koja traži posao ne može da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, realnost je, nažalost, drugačija. Tako su mnoge žene prinuđene da biraju, odustaju od posla ili uopšte ne uspevaju da ga nađu.
Čini se da po ovom pitanju ni Srbija nije izuzetak, jer u proseku 30 odsto Evropljanki radi manje od 30 sati nedeljno. Doduše, ženama niko ne računa onih 70 sati nedeljno koje provode održavajući domaćinstvo i baveći se decom. Komitet za jednakost polova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u poslednjem izveštaju govori o nužnosti da se „pomire" posao i porodični život žena. Razlog je jasan: one nose najveći teret odgajanju (na primer, svega četiri odsto muškaraca radi skraćeno radno vreme).
Ako ste jedna od mama koje žele da se dokažu na oba važna životna polja, isprobajte neke od saveta drugih žena kojima je to pošlo za rukom:
Privremeno stavljanje karijere na „čekanje“ - rođenje deteta je veliki događaj, a njegovo odgajanje ogromna obaveza. Nemojte davati šefu lažnu nadu da ćete odmah posle porođaja biti ona stara. Potrebno je vreme da se naviknete na potpuno nov život i da u njemu uživate. Mnoge žene se trude da do momenta rađanja deteta sebi obezbede neku poziciju na poslu, da bi onda na miru mogle da se posvete detetu. Druge se odluče da prvo rode decu, pa da se poslom bave tek kada deca malo odrastu.
Tražite pomoć! Čak iako nemate „baka i deka servis“, uvek može neko da vam pomogne oko obaveza - familija, prijatelji, suprug naročito. Uključite ga u sve - od brige o deci, preko računa do održavanja kuće. Tako će vam ostati snage i za posao.
Fokusirajte se! Često i oni zaposleni koji najduže ostaju na poslu nisu najefikasniji. Istraživanja pokazuju da se manje od 80 odsto radnog vremena zaista radi - prečesto proveravanje mailova, korišćenje društvenih mreža, ćaskanje s kolegama, sve su to načini na koji se smanjuje produktivnost. Zaposlene mame, kojima je veoma stalo da što pre završe posao i idu kući, svojoj deci, pripadaju produktivnijem delu i poslodavci bi trebalo to da cene.
Pregovarajte sa šefovima U našoj zemlji poslodavci i dalje nemaju dovoljno razumevanja za odgajanje dece, ne postoji klizno radno vreme ni rad sa pola radnog vremena, ali ništa vas ne košta da probate! Ako ste dobar radnik u kojeg šefovi imaju poverenja, možda će vam izaći u susret. Naročito ako im se zahvalite još boljim angažovanjem na poslu.
Rad od kuće Ako ste svesno ili prinudno neko vreme bez posla dok su deca mala, možda je dobro da razmislite o radu od kuće. To može da bude posao koji je moguće obavljati iz kućih uslova (na primer, grafički i web dizajn, prevođenje, čuvanje dece i sl.) ili može da bude pokretanje sopstvenog biznisa, u kojem ćete vi biti poslodavac i odlučivati koliko vremena će vam ostajati za porodicu.