Foto: Đorđe Anđelković
Sećam se, u sali su i babica i doktorka i anesteziolog komentarisali da od mene veseliju trudnicu nisu upoznali. Od uzbuđenja što ću upoznati svog sina nisam prestajala da pričam, ali bukvalno! Ohrabrivala sam trudnice s kojima sam delila salu, a prošlo ih je čak tri dok sam se ja porodila. Zamislite ženu koja čeka svoj prvi porođaj, a druge trudnice savetuje kao da već sve zna. Uvek se smejem kada se prisetim tog dana. A zapravo sam tim brbljanjem terala strah. Ništa drugačije se nisam ponašala ni dok sam iščekivala da nam dođe ćerka. Oba puta je posle samog porođaja bilo i nekih problema, ali ništa to nisam osećala, jer je neopisiva radost bila mnogo jača.
Ovako se Marijana Tabaković, urednik i voditelj emisije „Jutro“ na TV Prva, seća svoja dva porođaja, kada je rodila sina Pavla (4) i dve godine kasnije ćerku Petru (2). Neopisivo je, kaže, oba puta bila srećna od trenutka kada je saznala da je u drugom stanju. Ali posebno kada je saznala da će se njoj i suprugu Ivanu pridružiti Pavle. U trenutku saznanja da će postati mama osetila je, kako nam je ispričala, kao da je postigla sve u životu. A to je zapravo bio samo početak svega lepog. Ne skriva da je od dana kada je saznala da će postati mama bilo i mnogo strepnje da li će trudnoće proteći kako treba, ali je ipak radost sve nadjačavala.
- Mislim da se u tome ne razlikujem od bilo koje druge majke. I verujem da će taj strah i briga uz mene biti uvek. Prvo sam strahovala da li ću znati da prepoznam sve potrebe svojih beba, da li ću umeti da odgovorim, da li ću kasnije umeti da im objasnim šta je dobro, a šta nije. Kada je reč o trudnoći i porođajima, uživala sam bukvalno u svakom trenutku. Nije bilo lako, na momente je bilo baš teško, ali to je sve nestajalo čim bih ih uzela u naručje - iskrena je Tabakovićeva.
Svojim mališanima i porodici, priča naša sagovornica, i suprug i ona posvećuju sve svoje slobodno vreme:
- Koliko god bili umorni i iscrpljeni od posla, pri povratku kući sve to ostavljamo po strani i posvećujemo se deci maksimalno. Nakon što ručamo zajedno, šetnja je obavezna. Oboje vole da voze i trotinete, pa čim je lepo vreme, idemo na Kalemegdan. Vikendima se trudimo da maksimalno uživamo i izvučemo najviše iz jednog dana, a nekad bismo voleli da on traje i duže. Zaista se retko razdvajamo i ako se to i desi, teško nam pada. Nekako nas uvek možete videti zajedno. S obzirom na to da smo zbog aktuelne epidemiološke situacije praktično i zaboravili kako je putovati, bilo koja odrednica van Beograda nama prija. Trudimo se da kada god je to moguće negde pobegnemo.
Kada govori o lepoti i odgovornosti roditeljstva, upoređujući vreme kada je ona stasavala i vrednosti koje je ponela od svojih roditelja, Marijana kaže kako deluje da je sve bilo lakše u vreme kada je bila dete, ali je zapravo i onda i sada pred roditeljima mnogo izazova i odgovornosti.
- Uvek se pitam da li ću deci uspeti da usadim sve ono što bi od njih napravilo prvenstveno dobre ljude. Džaba im sve, ali i meni kao roditelju ako u tome ne uspem. Moj najveći poraz bi bio da ih vidim bahate, bez razumevanja i empatije za slabije od sebe. A kada govorimo o načinu vaspitavanja, definitivno ne mogu biti drugačija od mojih roditelja, ali se svakako prilagođavam vremenu u kojem živimo. Najvažnije je i suprugu i meni da poštuju druge, da budu lepo vaspitani i da znaju da je reč nešto što se mora održati. U tome mi kao roditelji ne smemo da omanemo, jer uče od nas - priča naša sagovornica.
Ljubav prema deci i želja da postanu što bolji ljudi, kako kaže, podrazumevaju i doslednost.
- Trudim se da se držimo dogovorenog. Iako mali, već sada moraju da razumeju da i oni imaju svoje obaveze, koje moraju da ispoštuju ukoliko smo se tako dogovorili. Strogost je možda prejaka reč za to, ali se sigurno trudimo da budemo dosledni u važnim segmentima vaspitanja - kaže Marijana Tabaković.
Razumevanje i dogovor
- Moja najveća podrška, neko bez kog ne bih mogla sve da uskladim, jeste moj suprug. Zaista je maksimalno posvećen našoj porodici i pored svog posla. Odličan smo tim od samog početka, a okosnica svega je razumevanje i dogovor. I oko imena dece smo se lako dogovorili, sami smo ih odabrali. Bš smo nedavno komentarisali da smo im dali imena koja im nekako baš pristaju i idu uz njihov karakter. Rastu i napreduju, Pavle ide u vrtić, Petra uskoro kreće, tako da usklađujemo ritam u najboljem interesu njih dvoje - kaže Marijana Tabaković.
Navikli da je mama na TV
- Pavle i Petra su se već navikli da me vide „u televizoru“ kako to Pavle voli da kaže. Petra konstatuje da je mama na ekranu i brzo posle toga nastavlja da se igra. Zanimljivo je da Pavle misli kako mu mama radi u šumi. Jednom prilikom kada je bio kod mene na poslu, toliko ga je oduševilo zelenilo koje okružuje zgradu naše televizije da mu je to i dalje glavni utisak - ispričala nam je naša sagovornica.
