Ne možete da pomenete prezime Brajović a da se ne setite barda našeg glumišta Vojislava-Voje Brajovića. Glumačkim stopama krenula je i njegova kćerka Iskra Brajović Babić, koja poslednjih 14 meseci uživa u jednoj od najlepših uloga, onoj za ceo život, u ulozi mame. Mladu glumicu smo gledali u predstavama Pozorištanceta „Puž“, Pozorištu na Slaviji i Zvezdara teatru, ali i u filmovima „Zona mrtvih“ i „Ma nije on takav“, te serijama „Vojna akademija“, „Urgentni centar“ i drugim ostvarenjima.
Iskra je u braku sa arhitektom i dizajnerom Sinišom Babićem s kojim ima devojčicu Ines, a za naš časopis pričala je o tome kako doživljava roditeljstvo i kakav odnose gradi sa kćerkicom:
Pre malo više od godinu dana postali ste mama. Zvuči kao kliše, ali da li roditeljstvo zaista toliko okreće život naglavačke?
- Da, okreće se sve naglavačke ako odaberete da budete posvećena majka. Moja majka je meni prenela tu posvećenost i brižnost, tako da sam sve podredila detetu, ali drugačije ne bih ni želela, ni mogla.
Kada je roditeljska uloga u pitanju može li da važi izreka „lepo je nemati plan“, ili ona ipak zahteva organizovanost i disciplinu kako bi se život učinio lakšim?
- Naravno da se mora biti dobro organizovan, ali ipak treba i dozvoliti sebi da vam promena plana ne pokvari dan. Jer bebe su nepredvidljive, neki put se sve odigra suprotno dogovoru i planovima. Ali smatrma da i u tome treba naći lepotu i razlog za radost.
Ines je dobila ime po pesmi „Ne daj se, Ines“. Da li joj mama često recituje i peva?
- Da, to je bila inspiracija za njeno ime. Dodatno je lepo što to ime ima značenje nevina, čista, nedužna... Božje jagnje. Ines voli da joj pričam, recitujem, pevam, to je umiruje.
Kako je izgledala trudnoća iz sadašnje perspektive? Kako ste se osećali, da li je bilo nekih problema i da li ste taj period doživeli zaista kao drugo stanje?
- Prva četiri meseca bila su jako teška, povraćala sam vise od 10 puta dnevno, mršavila, beba nije mogla dovoljno da raste u stomaku jer nisam mogla da jedem... A onda je od petog meseca pa sve do porođaja apsolutno sve bilo kako treba. Osim što je gospođica okasnila čitave dve nedelje te sam stalno bila na oprezu da porođaj može da počne svakog trenutka.
Kako je izgledao porođaj i kako sada sa vremenske distance gledate na to iskustvo?
- Porodila sam se prirodnim putem. Doktor je smatrao da bi epidural samo produžio vreme porođaja pošto je vodenjak bio pukao i beba već bila spremna da izađe. Osim što prirodni porođaj boli onako kako samo žene koje su kroz to prošle znaju, imam osećaj da je sve u svemu prošao brzo i lako, nije trajalo mnogo sati od početka do momenta kada sam je uzela u naručje.
Ma koliko da smo spremni na roditeljstvo, prvih nekoliko meseci s bebom često deluju konfuzno i zbunjujuće, naročito na mame. Kako ste vi preživeli taj period i imate li neki koristan savet za nove mame?
- Ines je imala refluks: zbog nerazvijenog dela između jednjaka i želuca povraćala je kad bismo je spustili odmah posle podoja, morali smo da je nosimo uspravno bar 20 minuta posle hranjenja. Bolelo ju je i kada jede, plakala je stalno, uopšte nije mnogo spavala, naročito prva tri meseca. Posle je sve krenulo dobro. Uhvatila je lep ritam spavanja i hranjenja, postalo je pravo uživanje. Mamama savetujem da ne odbijaju ničiju pomoć i da se, pre nego što odustanu od dojenja jer im se učini napornim, dobro informišu o dojenju, mastitisu i sličnim problemima koje mogu da ih zadese.
Dojili ste Ines, čak ste se našli na meti medija i raznih protivnika dojenja na javnom mestu.
- Dojim je i dalje. Svetska zdravstvena organizacija insistira na dojenju prve dve godine života, ili dok to prija mami i bebi. Ines ima 14 meseci i pored raznovrsne ishrane ne prekidamo lepu vezu, a ujedno to pomaže u izgradnji imunog sistema. Jer majčino mleko se ne može porediti s drugim namirnicama.
Na koji način delite roditeljske obaveze sa suprugom i imate li pomoć baka i deka?
- Moj muž radi od kuće i u prvim mesecima to mi je mnogo značilo. Moja majka mi je najveća pomoć, Ines je jako vezana za nju. Kad god idem da radim, mama je čuva.
Da li se danas naša deca vaspitavaju po drugačijim uzusima nego što su nas naši roditelji, ili je suština, ipak, ostala ista?
- Ja se ne poredim s drugima, volim savete koje mi daju druge mame, ali gledam da nas dve same gradimo naš odnos, uz ljubav i disciplinu u isto vreme.
Profesionalno ste vezani za Pozorištance „Puž“, šta ste o odnosima s decom naučili iz tog dela svog života?
- Rad s decom je dragocen. Mislim da mi je pomogao da upoznam i „osetim se“ sa decom i pre nego što sam postala majka.
Najlepše je kada smo po ceo dan napolju
Kako izgleda vaša svakodnevica sa Ines? Radite li i imate li neke angažmane u planu?
- Radim od njenog četvrtog meseca, ali nisam prihvatala nove projekte. Sad već imam više vremena i bolju organizaciju, te sam počela i s novim angažmanima. Dani su nam nalik jedan drugom, jer kad imate malo dete lakše je ukoliko imate utvrđenu rutinu. Ali ubedljivo nam je najlepše kada je lep dan, pa većinu vremena provedemo napolju.