Srđan Dinčić

Verujem u vaspitanje igrom

O nekim ljudima često gradimo predstavu samo na osnovu onoga čime se bave. Tako, izvesno, ima i onih koji smatraju da stand-up komičar i voditelj kviza „Stolice“ Srđan Dinčić sigurno svakog dana mora da bude duhovit tata svojoj deci Nastasji i Alekseju.Iako priznaje da je često detinjast i da veruje u vaspitanje igrom, ovaj aforističar i voditelj ima svoje roditeljske dileme, kao i mnoge druge tate. O nekima od tih dilema pričao je za Baby planetu.

• Da li ste nenaspavani ovih dana, s obzirom na prinovu u porodici? Jeste li od onih očeva koji skaču na svaki bebin zvuk, ili možete da spavate i ako pucajut opovi?

 - Mogu da spavam i ako puca top,ali,srećom, moja beba je glasna kao top prikačen na ozvučenje za koncert Metalike, tako da kad se oglasi,skačem i ja i sve komšije po vertikali ispod nas. Supruga ima razumevanja za moj posao i činjenicu da često sa nastupa dolazim kasno, pa je uglavnom ona neispavana jer skače na najmanji šum.

• Iza vas je mnogo toga u profesionalnom smislu, da li je biti roditelj teže od Survivora i pune sale gledalaca koji očekuju da budete smešni?

- Nije roditeljstvo teško kao što mi nije teško da izađem pred punu salu gledalaca. I jedno i drugo je veliko zadovoljstvo i igra.Videćemo da li je moja metoda igranja prava, jer rezultate roditeljstva možeš videti tek kada deca odrastu i pokažu u kakve si ih ljude oblikovao.

• Danas sve više očeva prisustvuje porođaju supruge, ili se barem vrši pritisak na njih da budu tu. Da li ste među onima koji su te momente podelili sa suprugom?

- Nisam te momente podelio sas uprugom,jer bi u tom slučaju bolničkoo soblje verovatno moralo da zapostavi nju i mene vraća iz nesvesti.

• Kako su izgledali porođaji vaše supruge, a kako ste vi to sve proživeli/doživeli?

- Oba porođaja su bila na carskirez. Moj doživljaj?To je bila čudna mešavina sreće, uzbuđenja i straha.

• Sada kada je došla druga beba, da li ste više preokupirani njenim odgajanjem, ili time kako će starije dete prihvatiti mlađe?

- Moram da priznam da sam prvih mesec dana više pažnje posvećivao tome da starija ćerka ne oseti da je zapostavljena jer je u kuću stigao mali brat. Čak sam malo i preterivao.Prestao sam to da radim čim sam primetio da je mala lukava lisica shvatila šta se dešava i tu pažnju počela pomalo da zloupotrebljava.

• Često u svojim stand-up nastupima pominjete kćerkicu i dogodovištine s njom. Da li je to način da napravite duhovit i otklon od roditeljstva koje,čini se, naročito danas nijelako?

- Neko je rekao da uopšte nije teško biti roditelj,ali da je vraški teško biti dobar roditelj. Stand-up komediju vidim kao formu koja gubi smisao ako nije barem malo lična, to jest ako osoba na sceni ne unosi makar malo sebe u celu priču. Na svetu ima mnogo komičara i gotovo sve teme su na ovaj ili onaj način obrađene, ali niko nikada nije pričao o mojoj porodici i meni, pa je besmisleno da tu šansu ne iskoristim, a i lakše je pričati o nečemu što poznaješ. A Dinčiće baš dosta dobro poznajem.

• Roditeljima se danas servira mnogo knjiga, seminara, učenja kako da vaspitavaju decu, a onikao da nikada nisu bili zbunjeniji? Čime se vi i supruga vodite?

- Vodimo se uglavnom time kako su nas naši roditelji vaspitavali (sebi delujemo kao veoma korektno vaspitani), moguće da grešimo, ali pokušaćemo tako. Interesantno da upravo ti koji su nas vaspitavali sad imaju potpuno drugačiju ideju kako bi trebalo sa unučićima. Mada,nije loše ni decu vaspitavati uputstvima iz knjiga i blogova,jer ako postanu barabe, uvek se možeš vaditi na štamparsku grešku.

• Da li je odluka da ostanete u Sremskoj Mitrovici gde ste odrasli motivisana i time da deca tamo imaju humanije i lepše uslove za odrastanje nego u velikim gradovima poput Beograda?

- Volim Sremsku Mitrovicu, i sve osim posla mi je u njoj,te nisam video nijedan razlog zašto bih zbog posla promenio sveo stalo. Ne mogu da tvrdim da deca u manjim sredinama lepše odrastaju nego u Beogradu, jer nisam odrastao u Beogradu, ali sam siguran da je meni kao roditelju lakše da se organizujem u manjem gradu nego u Beogradu.

• Koliko se detinjstvo vaše dece razlikuje od vašeg? Na čemu im zavidite, a na čemu oni mogu da zavide vama?

- Zavidim im na dostupnosti svega što je došlo razvojem tehnologije, ali mislim da oni nemaju na čemu meni da zavide jer imaju sve što sam imao i ja, plus računare, pametne telefone, internet... Nisu mi jasni oni što govore „samo bulje u te kompjutere,jasam u njihovo vreme igrao fudbal, klikere“.Naravno da i oni igraju fudbal, ali pored toga na internetu za dve sekunde mogu da pronađu lekcije origamija, gitare ili francuskog jezika.

• Da se vratim na odgajanje, očevima se često zamera da ne učestvuju dovoljno u gajenju dece. Kakvo je vaše iskustvo, jeste li pomagali ili ste ravnopravan učesnik u tom poslu i imate li neki super savet za tate, nešto što je vama pomagalo?

- Manje vremena provodim sa decom nego supruga, tako da je poštenije da kažem kako samo pomažem. Trudim se da iz te uloge pomagača ne pokvarim nešto što je „glavni majstor“izgradio, ali često mi ni to ne polazi za rukom jer sam previše popustljiv, a i detinjast.

• Kakvi su vam profesionalni planovi, angažovani ste na više strana i da li vam to netipično radno vreme ostavlja manje ili više mesta za decu?

- Nažalost,netipično u mom slučaju često znači da radno vreme ne prestaje, pa to ostavlja manje vremena za porodicu nego što bih želeo. Profesionalni planovi trenutno su usmereni na bolju organizaciju, a to će sigurno doneti više vremena za klince i suprugu.