Razvoj kukova kod beba

Bebe na svet dolaze sa nezrelim i nerazvijenim kukovima koji s vremenom sazrevaju. Za sprečavanje nepravilnosti u razvoju i najtežeg razvojnog poremećaja - iščašenje kuka (evolutivna dislokacija), kao najbolje metode prevencije koriste se rani ultrazvuk i široki povoj.

I jedno i drugo je neškodljivo i preporučljivo, čak i kada je sa kukom sve u redu i njegov razvoj ide „po planu“, kaže za magistar medicinskih nauka dr Zoran Paunović, dečji hirurg - ortoped, načelnik Službe za ortopediju i traumatologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu.

Pregledi kukova kod beba

- Prvi ultrazvuk poželjno je obaviti sa šest nedelja starosti deteta - napominje dr Paunović. - Drugi kontrolni pregled kukova obavlja se sa tri meseca, a treći sa šest. Do tog uzrasta je najbitnije pratiti razvoj kuka. Ako ni tada nismo zadovoljni nalazima, praćenje se nastavlja dok ultrazvučni nalaz ne bude zadovoljavajući .

Ako se na prvom pregledu otkrije da kuk nije dovoljno razvijen, lekar, osim širokog povoja, može da preporuči i odgovarajuće vežbe. To ne znači da je kuk patološki izmenjen, već da nije dovoljno sazreo, što se najčešće dešava kod prevremeno rođene dece. Ukoliko postoji razvojni poremećaj kuka, najčešća neoperativna metoda lečenja je nošenje tzv. Pavlikovih kaiševa. Od nerazvijene čašice kuka, kao najblažeg oblika problema, može doći do iščašenja ako se ona ne leći. Kod iščašenja čašice su inače plitke, glava butne kosti je van njih a i „mekotkivne“ strukture - mišići, tetive, zglobna kapsula i hrskavica razvijaju se izmenjeno.

Zato je rano otkrivanje problema veoma važno - ako se dete pregleda tokom prvih šest nedelja života, šanse da se izleči su 100 odsto, a do trećeg meseca su tek 50 odsto.

- Što više vremena prolazi, lečenje je sve neizvesnije - pojašnjava dr Paunović. - Ukoliko razvojni poremećaj otkrijemo kasno, pušta se da dete prohoda sa iščašenim kukom i čeka se da napuni dve i po ili tri godine, pa se onda uradi operacija. Ovaj operativni zahvat, iako se na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“radi rutinski, jedan je od najtežih u ortopediji i dečijoj hirurgiji.

Širok povoj i razvoj kukova

Da ne bi došlo do ovakvih situacija, osim ultrazvuka, kao preventivna metoda koristi se i široki povoj, koji se, iz nepoznatih razloga, u poslednje vreme u našim krajevima izbacuje iz upotrebe.

- Dodavanjem još jedne presavijene pelene (povijanje bebe uz pomoć dve tetra pelene), čini da bebine noge uvek budu raširene u zglobu kuka, savijene u kolenima, a glavice dublje postavljene u čašicama kuka, što stimuliše njegov razvoj - pojašnjava naš sagovornik. - Do sada je ovo davalo dobre rezultate, logično je i anatomski opravdano. Ranijih decenija u našim krajevima veliki broj dece imao je urođeno iščašenje kuka (a praksa umotavanja beba sa ispruženim nogama dodatno je nanosila štetu. Od kada je uveden široki povoj kao preventivna mera, broj mališana sa iščašenim kukom znatno se smanjio - napominje dr Paunović.

Bez obzira na to što na Zapadu praksa širokog povijanja nije raširena, i što kod nas sve veći broj lekara smatra da je široki povoj nepotreban, dr Paunović ne vidi razlog za izbacivanje metoda koji je kod nas dao dobre rezultate, a pritom ne šteti bebi, niti joj smeta.

Kukovi kod beba na ultrazvuku - kao na dlanu

Ultrazvuk je najbolja metoda da lekar kao na dlanu vidi bebin kuk i da li se sve razvija kako treba, objašnjava dr Paunović. Ranije su bebe snimali rendgenom, ali je ta metoda škodljiva, pa je ultrazvuk i u tom smislu mnogo bolje rešenje. Postavlja se pitanje zašto se bebama odmah u porodilištu ne uradi ultrazvuk kukova, ako je rano otkrivanje tako važno. Dr Paunović naglašava da je razlog taj što kod novorođenčadi, zbog fiziološke nezrelosti kukova, rezultati mogu da budu lažno pozitivni.