Široko povijanje beba

Poslednjih godina roditelji sve češće pitaju treba li bebu široko povijati ili ne, pri čemu se pozivaju na iskustva roditelja iz evropskih zemalja, Amerike, Kanade, uz komentare da u svemu kasnimo, pa, eto, i u tome. U šumi različitih informacija teško je ne podleći proizvoljnim nagađanjima, modernim trendovima, besmislenim običajima.

Najgora varijanta neukih roditelja je odustajanje od širokog povijanja, navodno da im se dete ne muči, a da se pre toga nisu konsultovali sa stručnjacima.

Zašto praktikujemo širok povoj?

Glavni razlog širokog povijanja jeste naša genetika, jer podaci govore da se u našem podneblju javlja relativno veliki broj razvojnih poremećaja kukova, odnosno isčašenih kukova (a četiri do deset puta češće je kod devojčica). Jedinstven stav naših stručnjaka po ovom pitanju ne postoji.

Jedan broj njih se zalaže za široko povijanje do šestog meseca, a mišljenje su bazirali na dokazima - široko povijanje je doprinelo većem procentu izlečenja kukova bez operativnih zahvata, pa se kod nas sada retko operišu deca sa urođenim iščašenjem kukova.

Kada nije potrebno koristiti širok povoj?

Sa druge strane imamo mišljenje da nema potrebe za širokim povojem ako na rođenju nije potvrđena nestabilnost bebinog kuka. Već deset dana nakon rođenja, kada prođe dejstvo majčinih hormona na bebu, pedijatar posebnim testovima, u okviru kliničkog pregleda, može da utvrdi da li je bebin kuk nestabilan, to jest da li ispada iz ležišta. Ukoliko se ovaj poremećaj primeti u prvim danima, treba primeniti široki povoj i tako raditi do navršena dva meseca. A tada se radi ultrazvuk kukova koji će utvrditi pravo stanje zgloba. Kod širokog povijanja glava butne kosti (femura) bolje ulazi u čašicu karlične kosti, takozvani acetabulum, više je dubi i zglob postaje stabilniji. Kod devojčica ovo je naročito bitno, pošto i minimalni poremećaji u razvoju kuka kasnije, tokom života, usled dodatnih opterećenja kakvo donosi trudnoća, mogu da prerastu u, na primer, koksartrozu kuka.

Razvojni poremećaj kuka - urođeno iščašenje

Razvojni poremećaj kuka - urođeno iščašenje - najčešća je mana sistema za kretanje u dečjem uzrastu. Prilično je podmuklo oboljenje, ne zna se baš sigurno zašto nastaje, ali se zna da je raznovrsno i kontinuirano, te da direktno utiče na anatomske promene gotovo svih struktura zgloba kuka.

Najčešći stepeni poremećaja:

- Hipoplazija - blaži oblik nerazvijenosti kukova
- Displazija - teži oblik nerazvijenosti kukova
- Subluksacija- poluiščašenje
- Luksacija - kompletno iščašenje

Težina oboljenja je obrnuto srazmerna u odnosu na učestalost javljanja: iščašenja su najređa, a blage displazije najčešće.

Posebnu pažnju treba obratiti na decu gde u porodici postoji razvojni poremećaj kukova, zatim na onu iz blizanačkih trudnoća, nedonoščad, sa uočenim deformitetima vrata ili stopala, kod koje je postojao nedostatak plodove vode u trudnoći, prvorođenog ženskog deteta, u slučaju karličnog porođaja.

Široko povijanje - preventivna mera

Inače, široko povijanje je preventivna mera koja povećava mogućnosti da se kukovi pravilno razvijaju.

Ultrazvukom lekar jasno vidi bebin kuk što mu omogućava rano otkrivanje razvojnog poremećaja. Zavisno od nalaza, lekara preporučuje da li je dovoljna samo jedna pelena ili je potrebno široko povijanje (pelena +dve tetra pelene). Nekada je preporuka lekara da se rade vežbice prilikom svakog prepovijanja, što se može činiti kod svake bebe - bez obzira na stanje zgloba kuka. Naredni pregled kukova ultrazvukom obavlja se sa tri meseca - kod beba kod kojih je na prethodnom pregledu uočeno odstupanje - i tada lekar utvrđuje da li su bebini kukovi još nezreli, tj. da li se nastavlja puno široko povijanje ili se može nastaviti sa korišćenjem samo jedne pelene.

Kod komplikovanijih razvojnih poremećaja kuka, zavisno od klasifikacije, dete mora da nosi ili Pavlikov aparat ili specijalno jastuče, a u teškim slučajevima stavlja se gipsana imobilizacija. Ako se mora hirurški intervenisati, pristup je individualan, kao i lečenje.

Kod normalnog psihomotornog razvoja deteta faza samostalnog sedenja uspostavlja se od šestog do devetog meseca života i ne zavisi samo od zrelosti kukova.

Sistematsko praćenje dinamike razvoja kukova važno je za rano otkrivanje poremećaja, njegovo lečenje i uspostavljanje dobre funkcije zgloba. Zato ne treba zanemariti široko povijanje, naročito kod beba rođenih sa rizikom, a mišljenje lekara treba da bude putokaz, jer svaka beba je različita u svakom u pogledu, pa i u razvoju kukova.