Visoka temperatura kod dece - febrilni napadi

Febrilni napadi su najčešći neurološki poremećaji tokom ranog detinjstva i roditelji ih doživljavaju veoma dramatično.

Ovi napadi su uglavnom povezani sa povišenom temperaturom kod dece i javljaju se od šestog meseca do pete godine, najčešće bez ikakvih neuroloških posledica, kaže za Baby planetu dr Vera Vujović, pedijatar Doma zdravlja „Dr Simo Milošević“ u Beogradu.

Uzroci visoke temperature kod dece

- Često je napad prvi znak bolesti, dok je temperatura uvek iznad 38.5 stepeni. Febrilni napadi se najčešće javljaju u prva 24 sata bolesti - virusne ili bakterijske infekcije respiratornih puteva, upale uha, mokraćnih puteva. Po pravilu ovi napadi nisu znak nikakvog neurološkog oboljenja - pojašnjava dr Vujović.

Kako sprečiti febrilni napad i oboriti visoku temperaturu kod dece?

Kada do napada dođe, pedijatar treba što pre da ga prekine. Potom uz klinički pregled i uz pomoć podataka dobijenih od roditelja, takozvane anamneze, kao i laboratorijskih ispitivanja utvrdi šta je izazvalo povišenu temperaturu i napad, pojašnjava sagovornica Baby planete.

Ko je krivac za febrilne napade i visoku temperaturu kod dece?

Roditelji su često posle napada veoma uplašeni i pitaju se zašto je do toga došlo i da li će dete imati neke posledice. Najjednostavnije rečeno, krivac za napade je nezrelost centra za termoregulaciju i niži prag tolerancije deteta na povišenu temperaturu. Ali, dodaje dr Vujović, telesna temperatura nije jedini faktor nastanka febrilnog napada. Tu su još i takozvani medijatori zapaljenja i genetska predispozicija.

Da li su febrilni napadi praćeni visokom temperaturom češći kod dečaka ili devojčica?

- Smatra se da je nasleđe poligensko i do sada je otkriveno najmanje sedam hromozomskih mesta koja su povezana sa febrilnim napadima. Febrilni napadi su inače češči kod dečaka nego kod devojčica - dodaje dr Vera Vujović.

Tipični i atipični febrilni napadi

Febrilni napadi se javljaju kod dva do pet odsto dece, uzrasta do pet godina. Ako se javljaju uz veoma povišenu temperaturu, najčešće su to jednostavni ili tipični febrilni napadi. Oni ne traju dugo, najviše 15 minuta, i pojavljuju se jednom ili dva puta. Važno je da je neurološko stanje deteta nepromenjeno, kako pre tako i posle napada, a EEG nalaz uredan. Ako pritom u bližoj porodici niko nije imao takav napad, rizik da će dete kasnije tokom života imati epileptične napade nije ništa veći nego kod dece koja ih nisu imala. Podaci pokazuju da je čak 70 odsto dece u detinjstvu imalo bar jedan febrilni napad, a da 97 odsto njih nikada nije dobilo epilepsiju.

Ako dete doživi atipične ili fokalne napade, situacija je nešto drugačija. Ovi napadi mogu da se jave i pre šestog meseca, i posle pete godine. Javljaju se pri nižoj temperaturi, dva do tri puta i traju duže od 15 minuta. Najčešće u porodičnoj anamnezi ove dece ima epilepsije, a u neurološkom nalazu pre napada postoje abnormalnosti, dok je EEG izmenjen.

- Kliničku sliku tipičnog napada roditelj ne može lako da zaboravi, jer je veoma dramatična. Mališani obično omlitave, ukoče pogled, izgube svest, ruke i noge im se trzaju, krkljaju i imaju povremene prekide disanja. Sve ovo je veoma dramatično čak i za stručnjake, a roditelji to veoma teško podnesu. Kada ih pitamo koliko je napad trajao, često kažu čitavu večnost, iako se zapravo radi o nekoliko minuta. Od ključne važnosti je da roditelji budu pribrani i pomognu: dete treba okrenuti na bok da ne bi došlo do zapadanja jezika, zatim energično snižavati temperaturu. Nipošto ne smete detetu na silu otvarati usta, ni šamarati da brže dođe svesti. Treba zapaziti da li se dete umokrilo i ima li pene na ustima, jer će ti podaci pedijatru biti dragoceni u postavljanju dijagnoze, pa i prognoze. Dete treba što pre ovdesti do najbliže zdravstvene ustanove, gde će mu lekari lekovima što brže prekinuti napad.

Doktorka Vujović dodaje da je uobičajeno da se posle febrilnog napada svako dete mlađe od godinu dana zadrži u bolnici. U bolničkim uslovima lekari najbolje mogu da procene da li osim kliničkog, neurološkog i laboratorijskog pregleda treba uraditi EEG, lumbalnu punkciju ili još neku dijagnostičku metodu.

Po izlasku iz bolnice svaki roditelj će dobiti dragocene savete, pre svega kako da efikasno skida temperaturu i kako da upotrebi rectiole Diazepama. Ovaj lek, koji se deci daje rektalno, ne spušta temperaturu, ali prekida napade tako što opušta mišiće.

Snižavanje temperature kod dece

Roditelji se plaše povišene temperature uglavnom zbog febrilnih napada. Zato treba da nauče kako se temperatura viša od 38.5 pravilno skida. Pedijatri preporučuju lekove na bazi paracetamola ili ibuprofena, a doza se određuje prema telesnoj težini. Takođe, svi pedijatri se slažu da deci ne treba davati lekove salicilate, jer mogu da dovedu do teške komplikacije - Rayovog sindroma. Roditelji dece koja su imala febrilni napad u kući uvek treba da imaju Diazepam rectiole, kako bi u slučaju napada detetu opustili mišiće.